Ljudevit (Ludvig) Auer je rođen 18. avgusta 1892. u Žabnu, od oca Emila (Milana) i majke Emilije rođ. Grinhut (Grünhut). Školovao se u rodnom mestu, gde je završio osnovnu školu, a zatim je gimnaziju pohađao u Zagrebu, Pragu i Sremskim Karlovcima. Pravni fakultet je upisao u Zagrebu, a studije je nastavio u Beču, Moskvi i Parizu. Diplomirao je i doktorirao u Zagrebu. Pripravničku praksu obavljao je u kancelariji Juraja Raškaja u Sremskim Karlovcima, gde je upoznao i svoju suprugu Anu Poljak, rođenu sestru Šande Raškaj. U periodu oslobođenja i ujedinjenja u novu državu priključio se, zajedno sa Jurajem Raškajem, Odboru Narodnog veća u Sremskim Karlovcima. Bio je odgovorni urednik Glasnika Narodnog veća, koji je objavljivan u Karlovcima i štampan u Srpskoj manastirskoj štampariji. Advokatsku kancelariju u Petrinji imao je u periodu od 1921. do 1928. godine, a zatim je prešao u Sisak i tamo radio kao javni beležnik (1928–1941), osim u periodima kada je obavljao javne funkcije. Godine 1931. izabran je za narodnog poslanika u ime Jugoslovenske nacionalne stranke. U vladi Bogoljuba Jevtića bio je ministar za socijalnu politiku i fizičku kulturu (20. decembar 1934 – 24. jun 1935), a u vladi Milana Stojadinovića bio je ministar pravde (24. jun – 24. avgust 1935).
Porodica Auer
Kroz istoriju
Ljudevit Auer se u poznim godinama svog života prisećao detinjstva koje je delimično proveo u Karlovcima. Svoje uspomene pretočio je u kratak zapis, sačuvan do danas, u kojem opisuje dedu i baku, njihovu kuću, nekadašnje običaje i kako je čuveni pesnik Branko Radičević živeo kod njih u vreme svog đakovanja.
Ljudevit je o svom dedi zabeležio još i to da je bio u „naročitom prijateljstvu“ sa patrijarhom Georgijem Brankovićem, a da se jednom nedeljno kartao sa profesorom Grigorijem Baruskovićem i direktorom Karlovačke gimnazije Stevanom Lazićem. Partija taroka je trajala najčešće od tri do pet sati, a tokom nje su pili bermet i govorili isključivo latinskim jezikom.
Ljudevit Auer je bio aktivan u sokolskom pokretu i često je učestvovao na sokolskim sletovima, ne samo u Sisku i Beogradu nego i u epicentru sokolstva, u Pragu.
Objavljivao je članke sa političkom i pravnom tematikom u Hrvatskoj njivi, Jugoslavenskoj njivi, Novostima, Jedinstvu, Jugoslovenu, Jugoslovenskoj otadžbini i drugima.
Sa suprugom Anom imao je kćerke Emiliju (Petrinja, 1922 – Beograd, 1993) i Kseniju (Sisak, 1929 – Beograd, 2016).
Tokom izgradnje
Između dva svetska rata, Beograd se brzo modernizovao i prihvatio zapadnoevropske životne stilove. Beograd je, kao glavni grad Kraljevine Jugoslavije, stekao status političkog, ekonomskog, administrativnog i kulturnog centra zemlje.
Orijentalni grad modernizovan je u vrlo kratkom roku, a na novim osnovama se pojavio sasvim novi grad. Luksuzni automobili kretali su se ulicama, a iz noćnih barova čula se jazz muzika.
